Informacione Tehnologije - Bosna i Hercegovina

Žene guglaju o zdravlju, muškarci igraju igrice

Istraživanje Agencije za statistiku BiH o udjelu korisnika interneta prema polu u 2020. godini otkrilo je da 69,3 odsto ispitanih žena, starosti od 16 do 74 godine, koristi internet, te 77,8 odsto muškaraca.

Kada je riječ o korišćenju interneta u privatne svrhe, u publikaciji “Žene i muškarci u BiH” navodi se da oba pola podjednako koriste društvene mreže, dok je ta razlika najvidljivija kada je riječ o prodaji stvari ili usluga putem “Ebadž” i sličnih platformi koje koristi 61,2 odsto ispitanih muškaraca i tek 38,8 odsto žena.

- Internet bankarstvo koristi 57,6 odsto muškaraca i tek 42,4 odsto žena. Razlika od 13 odsto u korist jačeg pola vidljiva je i kad je riječ o igranju igrica - navodi se u publikaciji.

S druge strane, žene na internetu češće od muškaraca pretražuju informacije o zdravlju te slušaju muziku ili dijele fotografije i snimke.

U publikaciji se navodi da je u BiH u 2020. godini 20 odsto žena i 29 odsto muškaraca imalo osnovne ili više digitalne vještine, dok je prosjek 27 zemalja EU iznosio 54 odsto za žene i 58 odsto za muškarce.

Sociolog Vedran Francuz kaže za “Glas Srpske” da istraživanje koje pokazuje da žene provode više vremena guglajući o zdravlju i ljepoti može potkrijepiti ono što svakodnevno uočavamo, a to je da pripadnice ljepšeg pola zaista obraćaju pažnju na stil oblačenja i mnogo više ulažu u sebe.

- U razgovoru sa zaposlenima u salonima ljepote, svi ističu da su žene češći korisnici njihovih usluga, što nam potvrđuju i podaci istraživanja - rekao je Francuz.

S druge strane, priču o muškarcima i igricama, kaže Francuz, argumentuju i kladionice u kojima su pripadnici jačeg pola mnogo češći gosti od žena, a i mnogo su veći zavisnici od kocke.

- Više gledaju utakmice i samim tim više igraju igrice. Kada govorimo o internet bankarstvu, možemo konstatovati da su muškarci po prirodi dosta nestrpljivi i ne vole mnogo da čekaju, nervozniji su za razliku od žena, koje su dosta smirenije. Stajanje u redovima ih izluđuje pa su skloni da po kraćem postupku, brže i efektnije realizuju obaveze - rekao je Francuz.

Sociolog Ivan Šijaković rekao je za “Glas Srpske” da je sada glavni adut biti informatički pismen te da, ako više od 50 odsto stanovništva nije informatički pismeno, to znači da spadamo u kategoriju nepismenih.

- Kao što je nekada bila pisaća mašina, sada je to informatička pismenost, kompjuteri, digitalna tehnologija, poznavanje i učestvovanje u njoj. Danas se bez informatičke i digitalne pismenosti ne može nigdje. Prema tim kriterijumima doći će do nove podjele, kao što je nekad bilo po klasama - rekao je Šijaković.

Profesorica na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci Dragana Trninić kaže da je BiH po statistikama negdje pri dnu što se tiče same medijske pismenosti, a pogotovo kada su u pitanju digitalne vještine, što se posebno odnosi na stariju populaciju.

- Tinejdžeri i mladi znaju koristiti digitalne medije, znaju pristupati takvom sadržaju, dijeliti ga i kreirati, ali nemaju razvijenu onu drugu dimenziju koja je jako važna i koja je neodvojiva od tehničke, a to je kritički pristup digitalnom sadržaju i svijest o etičkom korišćenju takve vrste sadržaja - rekla je Trninićeva.

Dodala je da je to tako jer u svim ranijim reformskim procesima obrazovnog sistema nije vođeno računa o tom aspektu.

- Razvijene zemlje, pogotovo skandinavske, su prije 50 godina uvele predmet medijska pismenost, u okviru kojeg je i te kako zastupljen segment digitalnih vještina i logično je da su oni mnogo iznad nas kada je to u pitanju - rekla je Trninićeva.

Obrazovanje

U publikaciji “Žene i muškarci u BiH” navodi se da je više žena u odnosu na muškarce upisalo i završilo fakultete, dok su muškarci ti koji prednjače u završavanju doktorskih studija.

Psiholog Aleksandar Milić kaže da se u toku osnovnih i master studija pokazalo da su studentkinje daleko aktivnije, vrednije i odgovornije u odnosu na muškarce.

- Poslije tog prvog ciklusa nastupaju daleko složenije obaveze za žene. Ako su predane poslu, onda se manje odlučuju na doktorske studije, jer one zahtijevaju veliki angažman, a to ide na oskudnost u porodičnoj funkciji koja im je primarna - rekao je Milić.